Ljubomora nije izraz prevelike ljubavi. Ljubomora potice iz osecanja duboke unutrašnje nesigurnosti. Ljubomorna osoba je posesivna jer se boji da ce biti napuštena. Iskljuciva je jer strahuje da ce biti iskljucena, ostavljena, zanemarena. Ljubomora se najsnaznije ispoljava i najviše muci u ljubavnim vezama, ali se na njih ne ogranicava. Javlja se ona u svim ljudskim odnosima. Ponekad se ispoljava otvoreno i dramaticno, uz prasku, srdzbu i jetka prebacivanja. Ponekad se javlja prerušena u tugu i gorcinu. Ponekad se porice, iz ponosa. Ljubomorna osoba nesvesno veruje da su drugi od nje privlacniji i dostojniji ljubavi. Proganja je osecanje da zapravo nije voljena i da se njeni odnosi toliko krhki i nesigurni da se ocas mogu prekinuti. Oseca se ugrozenom jer joj se cini da je neko sa strane veoma lako moze istisnuti i zauzeti njeno mesto. Zato pokušava da ogranici kretanje osobe do kojoj joj je posebno stalo na krug onih koje dozivljava kao, manje više, „bezopasne“, ali i tada ostaje puna podozrivosti jer zapravo ne veruje nikome. Zato trazi prekomerne dokaze ljubavi i naklonosti, što samo dodatno kvari njene odnose jer oni sa kojima je u vezi postaju zbog toga samo razdrazeniji i umorniji. Oni se opiru zahtevima i ogranicenjima koje im ljubomotna licnost postavlja i gledaju da ih se oslobode.